Ana je preduzetnica koja je nedavno pokrenula svoju kompaniju u oblasti digitalnog marketinga. Kako je njen posao rastao, odlučila je da proširi svoj tim i zaposli nove članove. Ubrzo je primetila da dolazi do problema u komunikaciji među članovima tima, što je negativno uticalo na produktivnost i atmosferu.

Ana je shvatila da je neophodno da koristi asertivnu komunikaciju kako bi rešila ove izazove i stvorila pozitivno i efikasno radno okruženje. Evo kako je Ana primenila asertivne veštine u ovoj situaciji:

Izražavanje očekivanja: Ana je organizovala sastanak sa svim članovima tima i jasno iznela svoja očekivanja u vezi sa timskim radom, komunikacijom i saradnjom. Naglasila je važnost otvorene i poštene komunikacije kako bi se rešavali problemi i izbegli nesporazumi.

Primer njene komunikacije: „Dragi članovi tima, hvala što ste se okupili danas. Želela bih da iskoristim ovu priliku da izrazim svoja očekivanja u vezi sa našim timskim radom. Smatram da je otvorena i poštena komunikacija ključna za naš uspeh. Svi smo ovde da zajedno radimo ka postizanju naših ciljeva, i želim da podstaknem svakoga od vas da aktivno učestvujete u procesu komunikacije. To znači da ćemo iskreno izražavati svoje mišljenje, deliti ideje i izazove s kojima se susrećemo, ali i pružati podršku jedni drugima. Važno je da budemo spremni da saslušamo i uvažimo stavove svakog člana tima, čak i ako se ne slažemo potpuno. Verujem da će nam ova vrsta komunikacije omogućiti da rešimo probleme na efikasan način i izbegnemo nesporazume. Svi imamo jednaku vrednost i značaj u ovom timu, i zajedno ćemo ostvariti sjajne rezultate. Hvala vam što ste ovde i što ćete podržati ovu vrstu otvorene komunikacije. Radujem se saradnji sa svima vama.“

Postavljanje granica: Ana je shvatila da neki članovi tima prelaze granice u komunikaciji, često prekidajući ili ignorišući tuđe mišljenje. Kako bi to prevazišla, Ana je odlučila da postavi jasne granice u komunikaciji, podstičući svakog člana tima da poštuje tuđe mišljenje i izražava se na konstruktivan način.

Primer njene komunikacije:

„Dragi članovi tima, želim da razgovaramo o važnoj temi koja će nam pomoći da poboljšamo našu komunikaciju. Primetila sam da se ponekad dešava da prekidamo ili ignorišemo tuđa mišljenja, što može uticati na našu efikasnost i timski duh. Kako bismo to prevazišli, želela bih da uspostavimo jasne granice u našoj komunikaciji.

Prvo, molim vas da aktivno slušate jedni druge. Kada neko iznosi svoje mišljenje, dajmo mu priliku da ga izrazi do kraja, bez prekidanja. Pokažimo poštovanje prema tuđim perspektivama i ne odbacujmo ih automatski.

Drugo, pozivam vas da izražavate svoje stavove na konstruktivan način. Umesto da koristimo napade ili sarkazam, fokusirajmo se na argumente i logiku. Ako imate nekih rezervi ili neslaganja, iznesite ih na način koji će doprineti konstruktivnom dijalogu.

Takođe, želim da naglasim da je svako mišljenje vredno i da svi imamo pravo na izražavanje svojih ideja. Neka ovo bude prostor u kojem se ohrabruje slobodna razmena ideja, ali u okviru poštovanja i bez prekoračenja granica.

Verujem da će uspostavljanje ovih granica u našoj komunikaciji pomoći da izgradimo jače međusobno razumevanje, ojačamo naš timski duh i postignemo bolje rezultate. Hvala vam što ćete se pridružiti ovom naporu.“

Rešavanje konflikata: Kada su se pojavili konflikti među članovima tima, Ana je koristila asertivne tehnike za njihovo rešavanje. Umesto izbegavanja problema ili agresivnog reagovanja, Ana je promovisala otvoreni dijalog, saslušala sve strane i tražila rešenja koja su bila prihvatljiva za sve.

Primer njene komunikacije:

Ana: Hvala svima što ste se okupili danas. Primetila sam da se pojavio konflikt u vezi raspodele zaduženja za naš projekat, i smatram da je važno da to rešimo na konstruktivan način. Želela bih da čujem stavove svakog od vas i zajedno pronađemo rešenje koje će biti prihvatljivo za sve.

Član tima 1: Mislim da je raspodela zaduženja nepravična jer se neki članovi tima više opterećuju.

Ana: Razumem tvoju zabrinutost. Da bismo rešili ovaj problem, predlažem da zajedno analiziramo sposobnosti i raspoloživost svakog člana tima kako bismo pravedno raspodelili zadatke. Takođe, možemo razmotriti opciju rotacije zaduženja kako bismo osigurali ravnotežu i jednakost u opterećenju.

Član tima 2: Ali ja sam već preuzeo mnogo obaveza i ne mogu se dodatno opteretiti.

Ana: Shvatam tvoju situaciju. Kako bismo pronašli rešenje, predlažem da proverimo da li postoje neki zadaci koji mogu biti delegirani drugim članovima tima ili da razmotrimo mogućnost privremene podrške u obavljanju tvojih obaveza. Takođe, mogućnost razmene zaduženja između nekih članova tima takođe može biti opcija.

Član tima 3: Imam neke ideje o tome kako bi zaduženja mogla biti raspoređena efikasnije.

Ana: Hvala ti na tome što imaš konstruktivne predloge. Molim te da ih podeliš sa svima kako bismo mogli da ih razmotrimo zajedno. Važno je da svi imaju priliku da doprinesu i da zajedno pronađemo najbolje rešenje.

Kroz ovakav otvoren i asertivan pristup, Ana je omogućila da se svi članovi tima izraze, saslušaju i uključe u proces rešavanja konflikta. Ona je pokazala empatiju prema njihovim stavovima i potrebama, a istovremeno je predložila konkretna rešenja koja su bila prihvatljiva za sve. Ovakav pristup asertivne komunikacije omogućava izgradnju harmoničnog timskog okruženja i efikasno rešavanje konflikata.

Jasna i precizna komunikacija: Ana je shvatila da nejasne ili nedovoljno precizne instrukcije mogu dovesti do nesporazuma i grešaka. Zbog toga je počela da koristi jasne i precizne komunikacijske tehnike, obezbeđujući da svi članovi tima razumeju zadatke i očekivanja.

Primer njene komunikacije:

Kada je delegirala zadatke članovima svog tima, Ana je pažljivo birala reči kako bi bila sigurna da svako razume svoju ulogu i odgovornosti. Umesto da kaže: „Molim te, pokušaj da završiš taj zadatak što pre“, Ana se potrudila da bude jasnija i rekla: „Molim te, završi ovaj zadatak do kraja radnog dana i pošalji mi izveštaj o napretku.“ Ovakva precizna instrukcija omogućava članu tima da jasno razume šta se od njega očekuje i kako treba izvršiti zadatak.

Pored toga, Ana je takođe koristila asertivnu komunikaciju kako bi postavila realna očekivanja u vezi sa vremenom i kvalitetom izvršenja zadatka. Na primer, ukoliko je određeni zadatak hitan i zahteva brzo rešenje, Ana bi rekla nešto poput: „Molim te, prioritet je da završiš ovaj zadatak do kraja dana kako bismo mogli da ga predstavimo klijentu na sastanku sutra ujutru.“ Na ovaj način, Ana jasno komunicira hitnost zadatka i postavlja očekivanja u vezi sa vremenom izvršenja.

Kroz primenu jasne i precizne komunikacije, Ana obezbeđuje da članovi njenog tima razumeju zadatke i očekivanja na jasan i nedvosmislen način. To smanjuje mogućnost nesporazuma i grešaka, povećava efikasnost tima i omogućava postizanje željenih rezultata.