fbpx

Uporni gavran

Bio jednom jedan gavranNaizglednjegov život se nije razlikovao od ostalih ptica u jatuLeteo je po čitav dan, družio se sa drugim pticamate zajedno sa njima skupljao hranu i pravio gnezdoMeđutim, po nečemu se ipak izdvajao. Imao je jednu veliku želju za koju niko osim njega nije znaoOduvek su ga fascinirali strani jezici, a naročito ga je zanimao engleski,,Kako bih samo voleo da govorim engleski”, često je mislio gavran,,Mogao bih da putujem svuda. Kada odletim u neku daleku zemljumoći ću da razgovaram sa kim poželim i svi bi me razumeli. Svi će se diviti mojoj pameti. A steći ću i mnogo prijatelja sa svih strana. Pa nije li to divno?” 

Pored ljubavi prema engleskommnogo je voleo da putuje i da sklapa nova poznanstva i prijateljstvaSve to ga je još više podstaklo da se odvaži i da započne sa ostvarenjem svoje željeOdluči tako gavran da i on nauči engleski jezik. ,,Šta tu može biti teško”, pomislio je, ,,kupiću knjigu i rečniknaučiću rečinekoliko glagolaponeku imenicu i šta mi više treba”. Kupio je gavran knjigukupio i rečnikprelistao je malo knjigupročitao sve rečia engleski ni da bekneMislio je da će odjednom progovoriti engleski i da će za kratko vreme sve naučiti. 

Ali vide da je vrag odneo šalu i da će morati da se posveti učenjuali i da uči na pravi načinUčenje engleskog jezika nije nešto što se moglo savladati preko noćikako je isprva mislio. Dugo je razmišjao i naposletku shvatio da bi mu pomoć dobro došlaOdluči on tako da upiše školu engleskog. Sav ushićen zakuca na vrata školekada mu rekoše ,,Šta tražiš ovde, ne primamo pticeovo je škola za ljude”. Išao je od jednih vrata do drugihali nije odustajaoVeć pomalo tužan i umoranali rešen da ostvari svoje snove, ode u još jednu školu. ,,Škola engleskog jezika JCR English”, pisalo je na vratima. Vrata mu otvoriše nastavnici koji su delovali tako nasmejano i ljubazno, da mu se osmeh odjednom vratio na lice, baš kao i želja za učenjemNajzad je primljen u školuZaista je vredno učiodanima i noćimaUčioali se i mučioNajveći problem bila su mu glagolska vremena. Ni čitanje mu nije lako palo. A kada je trebalo da izgovori nešto na engleskomtek tada bi nastale prave muke. ,,Nikada neću naučiti engleskipreteško je. Nemam nimalo talentaništa mi ne ode od rukeOdustajemnisam ja za ovo”. Međutimstrpljivi i posvećeni nastavnici su ga motivisali i bodrili ga da bude istrajan i da ne odustane tek takote ih gavran ipak posluša i nastavi da uči. Kad god bi sišao na zemlju ne bi li se malo odmorio od dugog letenjaučio bi i radio domaće zadatke koje bi mu nastavnici zadavaliZnao je da po izlasku iz učionice učenje ne prestaje i da će morati mnogo da se potrudi ako želi da postigne ono što je naumio. Bio je uporan, radio je vredno i marljivo. Imao je i padove i usponedobre i loše daneali to ga je samo ojačalo i podstaklo da uči još više i da se bori do kraja. Imao je svoj cilj i čvrsto je rešio da ga ostvariNije ni primetio kada je jednoga dana počeo da govori engleskiVerovali ili ne! Isti onaj gavran kom je engleski jezik tolike muke zadao, sada je govorio toliko lepo i toliko tečno, da mu ni izvorni govornici ne bi bili ravni. 

,,Uspeo samuspeo”, hvalio se gavran ostalim pticamaNjegovi prijatelji bili su veoma ponosni na njega, jer im je na sopstvenom primeru dokazao da se snovi ostvarujui da je sve moguće ako nešto dovoljno želimo i potrudimo se.  

Došao je napokon dan gavranovog toliko očekivanog putovanja. Bio je uzbuđen i nestrpljiv da sazna šta ga sve još čekaUzeo je kofer, spakovao sve što mu je potrebno, a među svim stvarima i beleške sa časovakako bi uvek mogao da ponovi pređeno gradivo i da u svakom trenutku može da se podseti svega onoga što je dosad naučio. 

,,Upornost se zaista isplati”, pomisli gavran i sav zadovoljan i ponosan odlete u daleke krajeve. 

Ako Vam se dopao ovaj tekst, podelite ga sa prijateljima i onima kojima bi mogao biti od koristi.